Košare su izabrane zbog konfiguracije terena, koja je išla na ruku strani koja je napadala. U tom rejonu je prosto fizički bilo nemoguće da se sa srpske strane prebaci respektabilna tehnika, što nije bio slučaj sa snagama alijanse. Na severu Albanije već su odranije bile stacionirane snage NATO u bazi kod Tropoje. Za borbu je bilo spremno 12.000 vojnika, od toga 5.000 američkih, sa 30 tenkova i 26 helikoptera tipa „apač“. Pored OVK, koja je za potrebe ofanzive prema granici rasporedila oko 15.000 terorista, u napadima su učestvovale i regularne trupe Republike Albanije koje su brojale između 6.000 i 8.000 vojnika.Nasuprot njima stajalo je neuporedivo manje ljudstva i tehničkih sredstava – oko 2.000 pripadnika Vojske Jugoslavije ...Prema karauli Košare krenulo je oko 2.000 napadača, koji je u juriš krenuo tek posle jezive, višesatne artiljerijske “pripreme” u vidu stotina granata i NATO avijacije, naspram njih je stajalo tek oko 130 ljudi. Ne pitajte kako, izdržali su tog devetog aprila. I desetog.Zbog nepristupačnog terena, nije mogla da im pritekne u pomoć podrška oklopnih jedinica vojske Jugoslavije.Polako su potom počele da stižu manje jedinice koje bi podržale nadljudske napore u nadljudskim, snežno-planinskim uslovima. Ginulo se svakog dana, češće bez hrane i dovoljno municije nego što je to iole potrebno, u snegu ponekad do grla, sa hiljadama granata koje su padale i hiljadama onih koji su napadali. Ali, kopnena invazija nije bila dopuštana.Niko se nije obazirao na to kolika nas sila napada, već kolika se svetinja brani. Bili su tu Visoki Dečani, Patrijaršija, naše majke, sestre,deca…Prodor u srce naše južne pokrajine imao bi strašne posledice po srpsku vojsku, jer bi se neprijatelj kao klin zabio u sredinu teritorije, a nesmetanim dovođenjem pojačanja mogao da deluje dalje kako mu volja. Košare, zato, nisu smele da padnu...
Čitavih 67 dana, u karauli na jugoslovensko-albanskoj granici na Juničkim planinama, koje se nadovezuju na Prokletije, tadašnja Vojske Jugoslavije branila je od Oslobodilačke vojske Kosova, vojske Albanije i NATO avijacije granični prelaz Raša Košares.Glavninu graničnih jedinica na Košarama pre bitke činili su vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka, koji su služili vojsku od marta 1998. godine i imali su uglavnom po 19 ili 20 godina.Oni su od 9. aprila do 14. juna 1999. uporno, iz dana u dan, odbijali napade višestruko nadmoćnijeg neprijatelja.Svojim požrtvovanjem, disciplinom i izkazanim patriotizmom, Vojska Jugoslavije sprečila je glavni cilj stratega NATO pakta – kopnenu agresiju koja je ovim doživjela svoj fijasko. Linija fronta se dalje nije pomjerala sve do kraja rata, odnosno do potpisivanja Kumanovskog sporazuma...Na karauli Košare poginulo 108 ljudi, od kojih 18 oficira i podoficira , 53 vojnika na redovnom vojnom roku, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca Vojske Jugoslavije.Jednako hrabri kao i naši vojnici bili su i dobrovoljci iz Rusije, koji su po dolasku u Srbiju insistirali da budu upućeni na Košare, znajući da se tamo vode najteže bitke...
PRE NEGO ŠTO JE NASMRT ISKRVARIO,TIBOR CERNA UZVIKNUO JE : - "ZA OVU ZEMLJU VREDI POGINUTI"...Tamo, u paklu Košara, gde je po 12 vojnika branilo odseke na koje je jurišalo po 300 neprijatelja, komandir jednog odeljenja bio je Tibor Cerna. Rođen u Beogradu 8. novembra 1978, on je u junu (već krvave) 1998. godine dobrovoljno tražio da dođe u vojsku, pa kada je došao, onda je tražio da ide u Peć, a odatle je bio upućen – na Košare. Naspram njega i njegovih drugova bilo je toliko artiljerije i toliko neprijatelja da je smrt bila gotovo izvesna, samo je bilo pitanje “sada ili malo kasnije”.... 27. aprila 1999,smrtno ranjen, okrenuo se ka svojim drugovima u rovu i rekao: “Za ovu zemlju vredi poginuti”...
Agresija NATO/a protiv Srbije i Crne Gore (SRJ) 1999. označila je početak „kontrolisanog“ trećeg svetskog rata „niskog intenziteta“, čiji je strateški cilj: preraspodela prirodnih bogatstava na Planeti, pre svega, nafte i gasa, ali i strateških minerala.Glavni cilj osvajanja i otimanja Kosova i Metohije je geo-strateški – ekspanzija NATO/a na Istok, prema ruskim granicama.Postoje dokumenti koji potvrđuju, da je neposredni cilj SAD bio da se agresijom 1999. opravda raspoređivanje američkih vojnih snaga na Balkanu.To objašnjava podizanje američke vojne baze „Bondstil“, kod Uroševca, najveće u Evropi, uspostavljanje, posle „Bodnstila“, tri američke vojne baze u Bugarskoj, četiri američke vojne baze u Rumuniji i mnoge druge.Danas na ruskim granicama je više NATO vojnika, nego za vreme nemačke invazije 1941. godine.Treći Svetski Rat može da poćne!Ne zaboravimo da bi u slučaju rata sa Rusijom došlo do primene nuklearnog oružja.Bio bi to poslednji rat na ovoj Planeti,život na Zemlji bio bi uništen,a vaše ćutanje odobrava/podržava ovaj rat!...U Sporazumu iz Rambujea,koji nije potpisan,u privrednom delu je predviđeno da Srbija svojim potpisom pristaje da privatizuje državne firme u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, svuda.Zločinci koji su bombardovali Srbiju 1999. sada dobijaju koncesije za korišćenje resursa na Kosmetu: general Vesli Klark, rođaci gospođe Medlin Olbrajt, rođaci onog zlikovca Vokera/nečovek, koji je izmislio Račak/.Ne bih se iznenadio da i Bil Klinton ima neki biznis na Kosmetu, direktno ili posredno...Zapadni mediji/propaganda/ su od Miloševića napravili prototip đavola, žigosali ga kao "kasapina sa Balkana", posebno odgovornog za "genocid u otcepljenoj srpskoj provinciji Kosovo", kako je tvrdio nekadašnji engleski premijer Toni Bler, koji je čak izmislio vezu Kosova i Metohije sa holokaustom i tražio da se preduzmu mere protiv "novog Hitlera"...
Sada je poznato da na Kosovu i Metohiji nije bilo nikakvog genocida,nađeno je 2.788 mrtvih, uključujući borce sa obe strane, kao i Srbe i Rome koje je ubila albanska UČK.Više od polovine stradalih u napadima NATO na SRJ su albanski stanovnici na Kosovu i Metohiji.Dakle, nije bilo genocida, a napad NATO pakta je bio prevara i ratni zločin.Među žrtvama agresije NATO/a su dve trećine bili civili,od kojih 89 dece!Teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajca.Setimo se pogibije male Milice iz Batajnice, ubijenih ljudi na ulicama Aleksinca i Niša, putnika voza u Grdeličkoj klisuri, onog mosta u Varvarinu.Ne sme da se zaboravi ni ni ogromna razaranja, ni posledice osiromašenog uranijuma, koji nastavlja da uzima svakodnevni danak u životima ljudi.Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara...Državna kvislinška i kapitulantska politika posle 5. oktobra i nekritičko približavanje Zapadu koštali su karijere mnoge koji su se "drznuli" da se odupru najmoćnijoj vojnoj sili sveta. Neki su samo zbog toga završili u Haškom tribunalu i tu zakonski osuđeni, uključujući i generale Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića, komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i prvog čoveka Prištinskog korpusa tokom NATO napada.Cilj Haškog/Nato tribunala(NATO osnovao tribunal,a ne UN) je da se se lideri NATO opravdaju za stravične zločine koje su počinili, a da se žrtve prinude da prihvate krivicu.Na osnovu dokumentacije, koja je bila dokazni materijal u Haškom tribunalu, utvrđeno je da Srbi u Račku nisu počinili ratni zločin, već da je to bila legitimna policijska akcija.Voker je belosvetski kriminalac i protuva. Morao bi da odgovara za zločine koje je počinio nad Srbima u ime misije OEBS. Pomogao je u uništavanju dokaza i prikrivanju istine o sudbini Srba...
Srbija je te godine pokazala da i jedna relativno mala zemlja može da se suprotstavi agresiji najmoćnijih zemalja na svetu zato što je po teritoriji mala, ali ima veliki narod.Herojstvo branilaca naše državne granice, koji su se junački borili za svaki metar srpske zemlje, bitku za Košare svrstava među najsvetlije trenutke naše vojne i nacionalne istorije.Nažalost poginuli vojnici, hrabri heroji sa Košara još nemaju nikakvo obeležje.Još nikako država da se seti i posveti im zasluženo priznanje i podigne im bar spomenik koji zaslužuju.Posle 5 oktobra, u Srbiji je napravljena takva atmosfera, da se na njih gleda kao na ratne zločince, a ne kao nekadašnje mladiće koji su dobili vojni poziv i poslati na ratište, odakle su se mnogi vratili kao invalidi.Kada veterani prave demonstracije, niko neće da im se priključi.Građani i civilno društvo percipiraju ih na vrlo loš način, da su bili Miloševićevi vojnici...LUDILO!...Koje kretensko društvo!...UŽAS!...Heroji se BRE ne zaboravljaju! Neka je večna slava našim palim junacima u herojskoj borbi za Košare i onima koji su preživeli, da o njoj pripovedaju budućim pokoljenjima!...Rat za Kosovo i Metohiju nije završen, Srbi će vratiti ono što im je silom oduzeto.Tu nakaradnu "državu" nisu priznale ni UN, ni mnoge velike države. Dakle, ako međunarodno pravo priznaje Kosovo i Metohiju kao deo Srbije, tada je prosto neizbežno da Srbija u jednom trenutku povrati svoj suverenitet u ovoj provinciji. Kada će se i kako to dogoditi ne znam, ali znam da kada se isrcpe sve druge opcije, a međunarodno pravo je prekršeno, tada rat uzima svoje pravo. To pravilo je staro koliko i svet...
"Kada sam pre nekoliko godina bio u Beogradu, jednog svog saborca iz 15. izviđačke brigade, koji je kod Peći ostao bez ruke i noge, ugledao sam na trotoaru kako prosi. Čim sam se vratio kući izljubio sam decu i zahvalio se dragom Bogu da sam ja još dobro prošao, barem nisam ostao sam. Boli, prijatelju, kada vidim da smo svi mi koji smo krvarili za ovu državu danas potpuno zaboravljeni. Kao da su nas se svi odrekli", ovako priča 37-godišnji ratni vojni invalid Novica Spasić iz sela Bojnik kod Leskovca.....http://www.blic.rs/vesti/drustvo/heroj-sa-kosara-zivi-u-bedi-otac-sedmoro-dece-nema-ni-za-protezu-za-oko-izgubljeno-u/jfb2ejd
SRBIJU IZDALE I OPLJAČKALE FUKARE......Sve ovo što sada gledamo u poslednjih 20 godina, od dana raspada SFRJ,već se desilo na početku 1941.god. Isti akteri,isti zločinci,iste žrtve. I tada je Srbija prestala da postoji kao država, isto nam se i sada događa. Razlika je jedino u tome što je ološ sa zapada našla pravi način da nas uništi. SRBIJU UNIŠTAVAJU IZNUTRA.Gotovo svima je poznato da je zapad u rušenje Miloševića uložio veliki novac a da je samo za organizaciju 05 oktobra potrošeno oko 70 miliona $.Ubrzo je u bescenje rasprodata društvena imovina. Uništene su domaće banke, trgovine i svi segmenti materijalne proizvodnje.Vojska je postepeno smanjivana i uništena.Mediji su stavljeni pod strogu kontrolu.Kontinualno je potiskivana i uništavana nacionalna kultura uz uvođenje tuđih ,,vrednosti’’...Nova vlast je nastala da bi pokrila kriminalnu vladavinu kvislinške Demokratske stranke i završila predaju Kosova i Metohije. Niko, pa ni najljući srpski neprijatelj, nije mogao da nasluti da će 2012. godine, na stotu godišnjicu Balkanskih ratova u kojima je Srbije isterala Otomansku imperiju sa Balkana i povratila Kosovo i Metohiju nakon 400 godina okupacije, jedna mala, mizerna grupa srpskih samodržaca, predvođena Aleksandrom Vučićem, doslovno predati ovu svoju nacionalnu, državnu i duhovnu postojdbinu u ruke kriminalnih vođa bivše albanske terorističke organizacije OVK... Samo Srbija slobodna od NATO/EU okupatora i njihovih marioneta, može sačuvati narod, teritoriju i budućnost! Živela Srbija,Republika Srpska i bratska Rusija!
